U autobiografskom delu Iz mog života veliki nemački pesnik Gete napisao je o svom Verteru: "Dejstvo te knjižice bilo je veliko, upravo ogromno, i to u prvom redu zbog toga što je došlo u pravo vreme. Jer kao što je potrebna mala iskra da izazove eksploziju džinovske mine, tako je i eksplozija do koje je u publici došlo bila snažna, jer se mladi svet već sam bio potkopao..."


Lirska drama u četiri čina
Libreto po Geteu napisali Blo, Mije i Hartman

Praizvedba u Beču, 16 februara 1892. godine

Dirigent: Đorđe Stanković
Reditelj: Nebojša Bradić
Verter: Hon Li
Albert: Vladimir Andrić
Baji: Aleksandar Stamatović
Šarlota: Aleksandra Angelov
Sofija: Ivanka Raković
Johan: Nebojša Babić
Šmit: Darko Đorđević
Brilman: Milan Prosen
Kethen: Olivera Krljević

Događa se u okolini Frankfurta od jula do decembra 178... godine.

Učestvuju Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, Dečiji hor "Horislavci" pod upravom Aleksandre Stanković i Draška Jankovića i statisti Narodnog pozorišta pod upravom Miodraga Buljugića.

U autobiografskom delu Iz mog života veliki nemački pesnik Gete napisao je o svom Verteru: "Dejstvo te knjižice bilo je veliko, upravo ogromno, i to u prvom redu zbog toga što je došlo u pravo vreme. Jer kao što je potrebna mala iskra da izazove eksploziju džinovske mine, tako je i eksplozija do koje je u publici došlo bila snažna, jer se mladi svet već sam bio potkopao..."

Čitavo jedno pokoljenje se oduševljavalo tim romanom. Mladići su se oblačili kao Verter: plavi frak i žuti prsluk. Verter je prouzrokovao više samoubistava nego najlepša žena, tvrdila je francuska književnica Madam de Stal. Lik Vertera nosi u sebi pečat autobiografskog; Geteu je kao inspiracija poslužilo samoubistvo njegovog prijatelja Vilhelma Jerusalima zbog nesrećne ljubavi.

Doba u koje je Verter nastao, poznato je u nemačkoj književnosti kao Sturm und Drang, u kojem su napredni duhovi dizali glas protiv kneževskog feudalnog pritiska, protiv malograđanskog duha i puritanizma.

Fabula Vertera je privukla pažnju francuskog kompozitora Žila Masnea, pesnika ljubavi. On je ljubav opevao u svim njenim formama: mističnoj, čulnoj, platonskoj i romantičnoj. Masne je Verteru utisnuo svoju dušu i savest umetnika. U ovoj operi kompozitor je ispisao najbolje i najdirljivije stranice na temu ljubavi.

Roman je, u formi libreta, pretrpeo niz izmena. Prilagoditi za scenu roman u pismima koja obuhvataju veoma mnogo materijala i niz intimnih ispovesti, nije bio ni lak ni jednostavan posao.
Princip jezgrovitosti i kratkoće, koji svaki operski libreto zahteva, bili su u tom smislu odlučujući. Kao glavna i jedina tema opere, za razliku od romana, ostala je ljubav Vertera prema Šarloti.

Opera Verter nosi sva obeležja francuske lirske opere. Muzika je meka, sentimentalna i lako prijemčiva za uho šireg sloja slušalaca. Za takvu vrstu muzike najzahvalniji materijal su ljubav i ljubavne scene u najrazličitijim formama. U tome i leži uspeh Masnea kao operskog kompozitora. Nebojša Bradić je savremenom postavom vešto izmestio priču o ljubavi mladog Vertera iz idilične Nemačke Geteovog dela "Jadi mladog Vertera" (napisao 1774. godine) i Masneovog vremena (komponovao operu "Verter" 1892. godine) u sadašnje vreme.